Oh, kad bi mi život
Pružao sjenu snage
Da prebrodim more
Utopljeno u tugu
Što već odavnina
Leži u dolinama
Moje rastrgate duše.
I vrvi u njoj želja zaborava.
Al toj želji nema kruha.
Ta želja se možda nikad
Neće ostvariti
Jer kad srce,
što samo što ne zaboravi,
trgne sjaj tvog nosa
što se pred očima opet pojavi.
I moje suze pretvore se u slap.
Bol usuta u meni
Toliko je jaka
Da me svaki tvoj udarac
Sve niže sputava.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.